Ornament (lat. ornamentum-ukras, šara) je osnovni element ukrašavanja u likovnim i primenjenim umetnostima. Ornament je najstariji dekorativni element na svetu. Ornament ima magično – simboličku i dekorativnu funkciju. On se razvio stilizovanjem oblika iz prirode ili apstraktnih geometrijskih oblika. Može biti geometrijski (meandar, zupčasti, cik-cak), floralni i zoomorfni, koji nastaju stilizacijom biljnih, odnosno životinjskih oblika. Prvi ornamenti nastali su još u paleolitu i od tada do secesije u različitim istorijskim stilovima igraju veliku ulogu.U vreme paleolita i neolita ukrašavao je posude cik-cak linijama, spiralama i kružnim oblicima ponavljajući ih u nizu. Ornament se nalazi u gotovo svim vidovima umetničkog izražavanja: na fasadi, tkanini, predmetima, u knjizi… Uloga ornamenta je čisto estetska i ne utiče stvarno na strukturu samog predmeta.
Ornamentalni motivi se prenose iz jedne kulture u drugu, pri čemu se nešto što je značajno za jedan mentalitet usvaja, a ostalo menja ili prilagođava.Termin ornamentika obeležava sistem ornamenata koji su tipični za određenu etničku celinu, kulturni krug, stil ili vremenski period. Umetnost svih etnoloških grupa naročito neguje ornament u svim oblicima likovnog stvaralaštva. U motivima, oblicima i bojama ogleda se duh , mentalitet i podneblje.
Važnu karakteristiku ornamenta predstavlja i njihova povezanost sa simbolima hrabrosti, vere, pravičnosti, mudrosti itd. često su predstavljani motivima krsta, ljiljana, drveta života, nara, zmije, lava, ključa itd. Osim oblika, njihova boja je imala važnu ulogu i simboličko značenje, kao npr. crvena boja je simbol moći i vlasti, crna žalosti, bela nevinosti i čistote, itd. Etničko i geografsko poreklo utiče na izgled ornamenta.
Najrasprostanjeniji vid likovnog izražavanja u narodnoj umetnosti kod nas iskazan je u tekstilnim rukotvorinama. Koristi se stilizovana figuralna i geometrijska ornamentika. Osnovnu tekstilnog umeća i podlogu čini tkanje .
Ornament se nalazi na značajnim mestima srpske narodne nošnje: grudima, rukavima, suknjama, pregačama, torbama, ćilimima.
Od ornamenata ističe se prastari romb, jednostavan ili u složenim kombinacijama. Pored geometrijskih formi izdvajau se floralni motivi kao što su cvetovi, listovi, loza.
Ćilimarstvo se razvilo u mestima koje je bilo duže vreme pod Turcima.Pirotsko ćilimarstvo je imalo značajan uticaj na razvoj drugih centara za ćilimarstvo.Ornamenti koje možemo naći na pirotskim ćilimima vrlo su živopisni i veruje se da imaju blagotvoran uticaj na dom u koji se postave, te im se čak pripisuje čudotvorna moć pozitivne energije. Tako tzv. šara venčić vlasniku donosi nagradu, priznanja da njegov rad bude vrednovan i cenjen. Kornjača daruje dug život u blagostanju. Gugutka donosi radost i sreću i štiti svog vlasnika i dan- danas je najtraženija šara koja se koristi u izradi ćilima.
Kondićeva šara čuva svo materijalno i nematerijalno bogatsvo jednog doma. Njena moć je da neudatim devojkama pronađe životnog saputnika.
Ornamenti su jedan od važnih razloga zbog kojih su naše srednjovekovne freske lepe i raskošne.
Na ornamentima naših fresaka ponavljaju se razni motivi: već pomenute cik-cak linije, trake, talasaste linije – zmijolike, spiralne, u obliku latiničnog slova „s”, krugovi, takozvani „jajasti štap”, različite vrste listova – duguljasti, srcoliki, trolisti, četvorolisti, zatim cvetovi – krinovi, lale, ptice, pa lepezasti elementi, grančice i lozice… Neki ornamenti su sastavljeni od niza istog motiva a neki od različitih, neki su crni, neki bojeni, neki zlatni. Neki od zadataka su im da uokvire fresku, da podele zid na vodoravne delove, da uokvire naslikani lik, da ukrase njegovu odeždu. Ornament se nalazi na određenim mestima, zato što je postojalo pravilo, kanon, koje delove treba da pokrije figuralna kompozicija a koje ornamentalni ukras.
Motiv kruga se u srednjovekovnom ornamentu javlja zasebno, ili kao deo trake, ili u vezi s drugim motivima i elementima ornamenta. U srednjovekovnoj ikonografiji, pak, krug označava Suštinu, ali istovremeno i usmeravanje ka ispunjenju najuzvišenijih etičkih i verskih načela. Na odeždama srednjovekovnih vladara, koje su se zvale azdije, čest motiv bili su krugovi u paralelnim, uspravnim nizovima u koje su upisani dvoglavi orlovi, ptice vladara. Pošto se krug kod svih slovenskih naroda nazivao kolo, nastao je i naziv za ove vladarske haljine, pa se one i danas zovu – kolaste azdije.
Ljiljan je simbol Bogorodice, a romb, odnosno kvadrat, simbol Hristovog nebeskog prestola.
Matematičar Slavik Jablan je sve naše srednjovekovne ornamente razvrstao u tri grupe: rozete, frizove i ornamente.
Moravski stil u ornamentici i srpskoj srednjovekovnoj arhitekturi, sam naziv je dobio po reci Moravi u čijem slivu su podizani sakralni objekti. Vrlo čest slučaj je upotreba kamenih rozeta, kao i reljefa koji pokrivaju sve okvire portala, prozora. Stil, sam po sebi, predstavlja autentični srpski stil. Najznačajniji arhitektonski spopmenici moravskog stila su manastir Ravanica, Ljubostinja, Kalenić i Manasija.
